Tiski cvet koji tri godine živi u mulju izlazi na površinu vode da bi produžio svoju vrstu, ali i odmah skončao, dok iza njih na reci ostaju cvetovi, kao prizor koji očevice ostavlja bez daha.

Jednom godišnje procveta Tisa. Dan cvetanja nikada se ne zna, jer ne cveta uvek u isto vreme.

Senta sedmi put priređuje se „Festival cvetanja Tise”, koji je počeo juče i trajaće tokom čitavog vikenda. Raznovrsni programi su posvećeni jedinstvenom prirodnom fenomenu, starom 200.000 godina, koji se u Evropi zadržao samo na Tisi.

U iščekivanju pojave lepršavog insekta Tiskog cveta, koja zavisi od prirodnih uslova na reci, posetiocima su na raspolaganju brojni kulturni sadržaji.

Larva ovog insekta živi na dnu sporotekućih reka, a period rojenja počinje sredinom juna, kada se na površini Tise pojavljuju rojevi sa milionima jedinki, pa se kaže da Tisa „cveta“.

Nakon tri godine života u glinenom tlu ovi insekti izleću iznad površine vode i roje se. „Ljubavna igra“ se završava do zalaska sunca, kada insekti uginu.

Nakon parenja, ženke polažu do osam hiljada jaja na površinu vode, da bi se ona potom postepeno spustila na dno i pronašla pogodno mesto za razvoj. Iako razvoj larve traje tri godine, ovaj krilati „cvet“ živi samo jedan dan.

Sudeći prema dostupnim podacima, ovaj prirodni fenomen se može videti samo na Tisi i na reci Jangcekjang u Kini. Nekada su jedinke Tiskog cveta bile rasprostranjene i po drugim većim rekama Evrope, a danas je Tisa skoro jedino utočište ove vrste.

Ovaj prirodni fenomen najatraktivniji je za praćenje predveče, između pola šest i pola osam. Posebno atraktivno mesto za posmatranje cvetanja je na 150. kilometru reke gde se nalazi šumsko šetalište Tiski cvet, kod šljunkare na izlazu iz Kanjiže prema Horgošu.

– U našim vodama živi više vrsta insekata iz porodice vodenih cvetova, ali obrisi i svadbeni let nijednog od njih nije tako atraktivan i dramatičan kao kod insekta tiskog cveta. Nakon trogodišnjeg bitisanja u životnom obliku larve i nakon 15 do 20 presvlačenja ukazuje se sredinom juna svake godine u reproduktivno sposobnom obliku i za svega par sati završavaju svoju zemaljsku misiju. Na kraju svadbenog plesa umiru prvo mužjaci, a nakon polaganja jaja i ženke – objašnjava biolog Jožef Gergelj.

U čast ove jedinstvene prirodne pojave na obali Tise okuplja se na hiljade romantika koji u večernjim satima uživaju u manifestaciji koja se svake godine organizuje kako bi se ovaj fenomen proslavio.

Preuzeto sa: kaleidoskop-media.com