Bajina Bašta, čarobno lep grad u zapadnoj Srbiji, po mnogima je jedan od najlepših gradova sveta. Smešten je na prekrasnom mestu, na obali bistre reke Drine, a u podnožju planinske lepotice Tare. Mnogi turisti i putnici namernici dolazili su i dolaze da uživaju u lepotama koje ovaj gradić, u svojoj prelepoj okolini, nesebično pruža. Ako se pitate, koji je to motiv pored koga putnici najčešće zastanu, najduže ostanu, od čije lepote im zastaje dah, koji je to motiv najčešće fotografisan i koji se nalazi na skoro svim reklamno-turističkim biltenima Bajne Bašte i Srbije, većina njih će odgovoriti: Kućica na steni!

Ovo je priča koja govori o toj kućici, o njenom nastanku, o lepim trenucima provedenim u njoj, kao i o neprestanoj i upornoj borbi da se ovaj simbol Bajne Bašte održi i sačuva od plahovite Drine.

Priča počinje u leto daleke 1968. godine. Grupa bajnobaštanskih dečaka, posle kupanja u bistroj i hladnoj Drini, ležala je i sunčala se na steni. Kako stena nije baš najudobnije mesto za ležanje, odlučili su da sa obale donesu daske od obližnje srušene šupe. Kada je dasaka bilo dovoljno za ležanje, počeli su da ih uspravljaju kako bi se zaštitili od sunca, i… ideja je rođena. Naravno, nabujala Drina iste jeseni odnela je daske sa stene, ali je ideja ostala. Već sledeće godine, u leto 1969. godine, jedan od tih dečaka, Milija Mandić – Gljiva [1952-2017], sa svojih 17 godina, uz pomoć svojih drugara pretvara ideju u delo i gradi prvu kućicu na steni. Materijal je do stene prevožen čamcima i kajacima, veći komadi su jednostavno spuštani u vodu nekoliko kilometara uzvodno, a zatim su hvatani, izvlačeni iz vode i donošeni na stenu. I tako je počela priča o kućici na steni. Mnogi bajnobaštani u njoj su provodili nezaboravne trenutke, uživajući u ovoj jedinstvenoj oazi prirode, odbegli od stega civilizacije. Bilo je tu kupanja, sunčanja, ali i prvih poljubaca, druženja i svitanja pod vedrim nebom, uz vino i gitare.

Mladalački duh ekipe sa stene, nošen snagom Drine, iznjedruje još jednu ideju. Godine 1980. krenuo je prvi spust Drinom, čamcima i kajacima do Zvornika. Drinski kajakaši su obezbeđivali spust. Spust je prerastao u redovnu godišnju manifestaciju na Drini, kojoj se svake godine priključivao sve veći broj učesnika, ne samo veslača već i rekreativaca i zaljubljenika u prirodu. Godine 2000. organizaciju preuzima turistička organizacija opštine Bajine Bašte, u čjim rukama je ova manifestacija prerasla je u čuveni Drinski rafting. Kajakaši su prestali sa obezbeđivanjem raftinga 2007. godine, kada je ova regata dobila mnogo značajniji turistički status i prerasla u jedan od najvećih događaja u Srbiji, po brojnosti učesnika odmah iza EXIT-a i Guče.

Ovaj simbol Bajne Bašte, inače nominovan za jedno od sedam građevinskih čuda Srbije, inspirisao je svoje graditelje i čuvare da idu još dalje u istraživanju i uživanju lepota prirode koje okružuju ovaj deo Srbije. Ipak, priča o kućici se ovde ne završava. Bilo bi nekorektno ne pomenuti hrabre i uporne ljude, Miliju i njegove kajakaše, koji se već decenijama bore da sačuvaju ovaj simbol Bajne Bašte od nabujale Drine. Manje je poznato svima osim njima, da je kućicu Drina više puta odnosila i po nekoliko desetina kilometara nizvodno i da su je isti ti hrabri ljudi iznova vraćali i postavljali na svoje mesto. Samo oni znaju kako izgleda višesatna potera za odbeglom kućicom, iz kajaka, po mrkloj noći i najvećoj oluju, na nabujaloj Drini koja sa sobom nosi otkinuto granje i balvane. Ako je ne bi odmah uhvatili i privezali negde za obalu, kućica bi bila odneta. U ovoj neobičnoj poteri, kajakaši su uglavnom uspevali da uhvate kućicu i ponovo je vrate na mesto. U slučaju neuspeha, kućica bi bila nepovratno odnesena, ali ubrzo bi bila napravljena nova, svaki put još veća, čvršća i lepša. Trenutno je na steni peta po redu kućica. Prethodne četitri su, nažalost, nakon više odnošenja i vraćanja, na kraju i definitivno izgubljene.

Kućica na steni u koritu reke Drine, nalazi se 2km nizvodno od Bajine Bašte. Ako vas put nanese u Bajnu Baštu, obavezno se zaustavite pored kućice na steni. Upoznajte ovo zajedničko remek-delo čoveka i prirode, i sa sobom ponesite snagu Drine, čvrstinu stene, i naravno, nezaboravnu uspomenu na ovaj jedinstven prizor.

Preuzeto sa sajta: www.planinatara.rs