Dijana Budisavljević rođena Obekser je humanitarka austrijskog porekla – Slava joj
05 новембра, 2019Share:
Dijana Budisavljević rođena Obekser je humanitarka austrijskog porekla – Slava joj
Dijana Budisavljević rođena Obekser je humanitarka austrijskog porekla koja je tokom Drugog svetskog rata spasila oko 15000 dece iz ustaških logora smrti. U nastavku sledi deo teksta sa sajta rs.wikipedija.org o Dnevniku Dijane Budisavljević koji je humanitarka vodila i objavila
„Дневник Дијане Будисављевић“, оригинално написан на њемачком, издат је у само 700 примјерака. Покрива период од 23. октобра 1941. до 13. августа 1945. На хрватском је издат у Загребу 2003, под именом „Дневник Диане Будисављевић 1941–1945“, приредила за штампу Силвија Сзабо, Хрватски државни архив, Спомен-подручје Јасеновац. У њему је описивала ситуацију, услове у којима су се налазила дјеца логораши, њихова мучења, страдања и умирања, стрепњу за њих, за себе, као и сусрете и разговоре са некима од највећих ратних злочинаца, одговорних за геноцид у НДХ. Дневник је објављен 2003. године у Загребу „Дневник Диане Будисављевић 1941-1945“, сачињен од 388 преведних записа са њемачког. Од тада је започело значајније историографско интересовање за њене подвиге.[9] Снимљен је филм „Дневник Дијане Будисављевић“.[10] Филм је био апсолутни победник 66. Пулског филмског фестивала 2019. године.[11]
Цитат из дневника Дијане Будисављевић:
| „ | 10. јул 1942, Стара Градишка: Нека дјеца већ пре су била предвиђена за транспорт у Горњу Ријеку, а онда су због болести морала остати. Умрла су дјелимично тамо, а дјелимично од нас преузета касније, као и толико тих малих мученика, као непозната, безимена дјеца. А свако је имало мајку која је за њим горко плакала, имало је свој дом, своју одјећу, а сад је трпано голо у масовну гробницу. Ношено девет мјесеци, у болу рођено, с одушевљењем поздрављено, с љубављу његовано и одгајано, а онда – Хитлер треба раднике, доведите жене, одузмите им дјецу, пустите их да пропадну; каква неизмјерна туга, каква бол (…) Прије подне је дошао и Лубурић. Био је бијесан што мора да преда дјецу. Казао је да има довољно католичке дјеце која у Загребу расту у биједи. Нека се за њих бринемо. Онда нам је опет пријетио, да само о његовој доброј вољи зависи хоће ли нас пустити из логора.[12]
Preuzeto sa Wikipedije |
