NOVI ZAKONI-NOVE KAZNE…

Kako stvari stoje ovo leto je obeleženo jednim pojomom: crveni alarm. Ova gradska vlast se snalazi  po sistemu: od danas za sutra. Kako se desi problem – eto nama novog pravila, novi sistem kažnjavanja! Pa vi sad tražite da se poprave institucije, komunalna preduzeća. Nedavno su se hvalili novim kapacitetima vodovoda. I šta sad bi? Opet nema pijaće vode? Nema. U “rubnim” naseljima. Ovo je sad neka nova kovanica za prigradska naselja.

Eto, ako hoćeš da gajiš povrće, voće, ma cveće – e, pa ne može!

Hoćeš da se baškariš u onim bazenima iz Tempa, Merkura – e, pa ne može!

Sve ti to prvo kupi, zasadi, neguj, a kad dođu visoke temperature – plači. Ostavi svoje bilje da vene. Još bolje sedi, gledaj ga kako žuti na suncu i opet plači. Ili zalivaj, pa plati kazne koje ti odneše sve što bi od te bašte zaradio, ili bar uštedeo ako bi od nje hranio porodicu.

A bazenčići, oni plavi! E brale! Katalozi, reklame, uštediš, juriš u tržne centre kojima se hvalimo, srećan doneseš deci da se na ovoj vrelini spasu bar u tom malenom bazenu jer o letovanju samo možeš da maštaš… Kad i tu cvrc! Preći ćeš dozvoljene kubike i cap kazna!

Eto ti ga: za jedan dan odlučili, drugi dan već naplaćuju kazne. Pa gde to ima!

Za poslednjih 200 godina mogli smo napraviti vodovodne zalihe do Kraljeva! A mi nemamo ni za “rubna” naselja! Mi ni Vojvodinu ravnu ne navodnjavamo. O Egipte, kralju, gde si! I ti si bolje prolazio u davnoj istoriji od nas u 21. veku, usred Evrope.

I eto nama saveta, rodila se nova nada, kažu: bunar!

Da kopamo bunare umesto da urbanizujemo naselja, a svakom ko uzgaja pomognemo, podstaknemo poljoprivredu? Ne, ne ovde nešto ne štima. Ovde piče Sava i Dunav, a mi nemamo rešenje.

Leto nas ne kažnjava visokim temperaturama, već novim kaznama. Ne ideš na more, skupiš se u bazenče i opet ti pišu kaznu. Nema dovoljno vode grad na dve reke!? Nema dovoljno vode Beograd na vodi!? Sunce ti kalajisano, pa jel’ moguće!?

A uskoro, pošto se sad već rešilo – ograničena nam je potrošnja vode, uskoro nas čeka – rok je pet godina, i klime lete napolje! Ko nema terasu u stanu može da svisne. Srčani bolesnici, penzioneri najčešće, koji sigurno nemaju ni sad novca za nove pokretne klime, ovu koju imaju mogu da bace, da sede na 40 stepeni sa njenim krhotinama jer ruži fasade. A već počinje i priča da su opasne te klime, uh,uh,  kreće, valja se, potura se na mala vrata, u jea! opasne klime…

Šta je to? Nikom ne smeta što se nije ispoštovala elementarna kvadratura nekog stana, pravila stanovanja koja obezbeđuju minimalne terase pa da tu klimu i ne moraš da kačiš na fasadu. A bez terase, možeš sebi da je nabiješ u… to ti ostaje.

Ima li gde ovoliko novih pravila koja se donose na štetu stanovništva a da se pri tom nije uopšte ni radilo na  obnovi  institucija, proširenju vodovodnih kapaciteta, planovima, strategijama, godinama!?  Odoše novci, moji sinovci…

Projekte jedu moljci. U nekom podrumu.

Odavno se mogla obezbediti voda kojom bi se zalivale bašte.

Za građane koji nemaju terase – dozidaj  balkon državo, pa skidaj klime! Ili plati nove klime. Osmisli program za ljude koje dovodiš u položaj koji im leti ugrožava zdravlje. Barem toliko.

I čuh, na vestima da građani zapravo nisu solidarni jedni prema drugima. Teško. A i da podsetim dragi moj grade solidarnost se podstiče i kreira od vrha. Dakle gradski čelnici pre svega moraju da budu solidarni i nalaze rešenja za stanovnike koji su ih birali. Zašto smo ih birali, ko god da ih je birao, sigurno nije očekivao da će se ovoliko kazni naplaćati za elementarna svoja prava na vodu i vazduh.

Da li je ovo apel. Jeste. Ja verujem da su naprečac, onako nabrzake, oni to, kao po običaju. Hajde, neka bude apel da se koristi i zdrav razum, da se razmišlja o stanju na terenu i da konačno novac iz budžeta grada ide  baš tim ljudima koje ste kaznili. Ako ne znate na šta, pa eto napravite im vi bunare!

Lepo će se to uklopiti – Kula na pristaništu i bunari na obodu grada. Egzotika. Erotika.

I taman htedoh da ne pišem više, kad kao na šamar, naleteh na vest o kaznama koje se pišu građanima Novog Sada ako napoje ili nahrane životinje na ulicama. Ako ne prekineš odmah se pišu prekršajne prijave, i to sve ima opravdanje u nekoj “odredbi zakona”. I onda mi nismo solidarni.

Jedni isti mediji apeluju da budemo humani i ostavimo posude sa vodom po ovoj vrelini  za napuštene životinje na ulicama, a onda moraju i da izveštavaju kako se u nekom gradu ljudi kažnjavaju, validno, sve po zakonu, upravo za to delo. Mali paradoks. Sitnica. Bolna.

Mislim da je stvarno za kraj – kazna na ljudskost. Pišite mi jednu doživotnu.

____________________________________________________

Olja-Ristic

 

 

Autor : Olja Ristić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *