Onda kada se ljubav rađala na temelju platonske, njeni izrazi su bili maštovitiji, nežniji, topliji. Trebalo je sakriti osećanja od znatiželjnih pogleda, a poslati ih na samo jednu adresu. Živelo se za pisma. Slova na ružičastom papiru spakovana u namirisanu kovertu budila su leptiriće u stomaku.

Danas izgleda kao da su ljudi zaboravili da pišu. Pitajte nekog da va pozajmi hemijsku, pa da vidite koliko njih će vas ,,počastiti,, odgovorom da nemaju. Razglednice i čestitke su izašle iz mode, jer svaka impresija može da se pošalje jednim klikom na pametnom telefonu. Niko više ne gubi vreme na duge, pažljivo skockane rečenice, a onima koji još vode računa o pravopisu smeje se većina onih koji poruke ne završavaju tačkom.

• Istina je da se danas manje trudimo u ljubavi i oko nje. Rivalitet između dopisivanja na papiru i savremenog ,,porukanja,, je završen u korist ovog drugog. Sve je manje ljudi koji još uvek imaju potrebu da kupe neku lepu čestitku i osobi do koje im je stalo napišu dve tri nežne reči. Upali smo u kliše, pa i kada poželimo nekog da iznenadimo toplom rečenicom, i ne pokušavamo da osmislimo neku svoju, originalnu. Odmah ,,guglamo,, na internetu citate poznatih književnika i krademo ih. U takvoj krađi, čak i sa najčistijim namerama, uglavnom nema romantike. Lako je plagirati, teško je biti inovativan, A nekada je ljubav baš to tražila-da se bude drugačiji. Ili kako to često biva, samo idealizujemo prohujalo vreme, a ono koje nam je dato za nas, gledamo sa nipodaštavanjem?
• U ljudskoj prirodi je da sa nipodaštavanjem gleda na prošlost i da joj oprašta sve ono što sadašnjost ne ume. Zbog toga je i osvrt na davnu romantiku često samo romansirana epopeja sa kojom, kada bi nam se vratila, verovatno ne bismo znali šta da radimo.

Tatjana LOŠ