Život
22 јуна, 2020Share:
Život
Dan još nije ni počeo,
a već je šest popodne.
Tek što je u ponedeljak počela nedelja,
a već je petak … i mesec dana je prošlo,
i godina je skoro pri kraju …
i prošlo je 40,50, 60 godina našeg života …
i postajemo svesni da smo izgubili
svoje roditelje i prijatelje.
I jasno nam je da više nema nazad.
Pa onda … Pokušajmo
da maksimalno iskoristimo
preostalo vreme.
Ne treba se ustručavati da
pronalazimo zanimacije koje nam se sviđaju.
Dodajmo boje u naše sivilo.
Osmehnimo se onim životnim sitnicama
koje su melem za našu dušu.
I, na kraju krajeva, nastavimo da uživamo
u vremenu koje nam uje preostalo.
Pokušajmo isključiti „posle“ …
Uradiću to posle …
Reći ću to posle …
Razmisli ću o tome posle …
Mi sve ostavljamo za posle,
kao da je to „posle“ naše.
Zato što ne shvatamo da je:
posle kafa hladna…
posle se prioriteti menjaju …
posle se godina završava …
posle nam je zdravlje lošije …
posle deca odrastu …
posle roditelji ostare …
posle se obećanja zaboravljaju …
posle se dan pretvora u noć …
posle životu dođe kraj…
I posle često bude prekasno …
Tako da… ne ostavljajte ništa posle,
jer iščekujući „posle“,
možemo da izgubimo najbolje trenutke,
možemo da izgubimo prijatelja,
možemo da izgubimo našu
pravu ljubav i osobu koju smo voleli
i onda to više ne može da se vrati,
i bez obzira na naša žaljenja zbog toga…
najbolje iskustvo,
Najbolji prijatelji,
najbolja porodica …
Danas je pogodan dan …
Taj trenutak je „sad“ …
Nismo više u godinama kad
možemo sebi da dozvolimo
da odložimo ono što treba uraditi ovog časa.
Zato, hajde da vidimo da
da li ćete
pronaći vremena
da pročitate ovu poruku,
i posle je pošaljete drugima.
Ili ćete je , možda,
ostaviti za „posle“?
I više je nikad nećete poslati.
Volim Vas