Kanelo je osamdesetih godina živeo sa svojim vlasnikom na jugu Španije. Bio je jedini prijatelj starijeg čoveka koji je živeo sam i nije se odvajao od njega. Stanovnici grada Kadiza su ih često viđali kako šetaju, a pas je sa čovekom odlazio redovno i u bolnicu u koju je starac išao na dijalizu.

Kanelo bi svog prijatelja čekao ispred vrata bolnice jer životinjama nije dozvoljen ulaz. Jednog dana starac nije izašao iz bolnice, ali pas je i dalje čekao svog preminulog prijatelja ne obraćajući pažnju ni na glad ni žeđ, ni na hladnoću, kišu, sneg. Pas je ostao ispred vrata bolnice 12 godina čekajući da njegov prijatelj izađe i da se vrate u svoj dom sve dok se nije pridružio svom vlasniku 2002. godine kada ga je udario auto. Stanovnici Kadiza su u čast ovog vernog psa nazvali po njemu jednu ulicu u svom gradu a priča o njegovoj ljubavi će još dugo živeti.