Dvaput POBEDILA RAK, sad pomaže drugima – pomozite i vi
27 јула, 2019

Dvaput POBEDILA RAK, sad pomaže drugima – pomozite i vi

/ 5 година ago

Jasmina Lukić imala je rak dojke dva puta. Izlečila se, i odlučila da svoje iskustvo u borbi sa ovom bolešću iskoristi za opšte dobro. Ovo je njena priča.

Jasmina Lukić je vedra, jaka žena. Kad je upoznate, ne biste rekli da je bila ozbiljno bolesna. Puna energije, i velikih planova zasnovanih na ličnom iskustvu u borbi protiv opake bolesti, jedna od osnivačica udruženja Evropa Dona Srbija podelila je sa nama svoju priču. Priču o odlučnosti, hrabrosti i posvećenosti da se pomogne drugim ženama koje su suočene sa kancerom dojke.

Mislila sam „neće to mene“, a onda…

„Ja sam neko ko je dva puta prošao kroz rak dojke. Bila sam od onih žena kojima to ‘ne može da se desi’, klasična priča u Srbiji. Sticaj okolnosti je da je mojoj majci konstatovan rak dojke, i kad je ona operisana, u bolnici sam videla i mlađe žene, i pomislila sam da bi možda ipak trebalo da odem i ja na pregled jer sam već imala 48 godina.

Zakazala sam pregled, to je bilo 2005, urađena mi je dijagnostika, i na ultrazvuku se nije videlo ništa.

Ali, mamografija je pokazala – tumor.

Pošto je tumor bio mali, prvo sam operisana, a nakon što su stigli histopatološki rezultati, pokazalo se da je potrebno dalje lečenje. Ispostavilo se da sam imala i tri pozitivne žlezde, tako da sam nakon operacije na Institutu za onkologiju dobila i hemioterapiju i zračenje operisane dojke i pazuha. Nakon toga, prepisana mi je i hormonska terapija„, priča Jasmina Lukić.

ŠTA JE BIOLOŠKA TERAPIJA

Biološka terapija podrazumeva primenu monoklonskih antitela i takozvanih malih molekula. Monoklonska antitela su veliki molekuli koji svoje dejstvo ispoljavaju na površini maligne ćelije, dok mali molekuli ulaze u nju. Ova terapija naziva se još i ciljanom terapijom jer ciljano uništava maligne ćelije, bez negativnog uticaja na zdrave. Neke tumorske ćelije na svojoj površini imaju izražene antigene na koje se može ciljano delovati monoklonskim antitelima. Na taj način aktivira se imunski sistem koji uništava tumorske ćelije. Mali molekuli ulaze direktno u tumorsku ćeliju gde utiču na procese rasta tumora i ometaju njegovo metastaziranje. Postoje i monoklonska antitela koja ciljano uništavaju tumor delujući na proces stvaranja krvnih sudova.

Posle dve i po godine, na drugoj dojci je sama uočila promene. Pošto je išla na redovne kontrole zbog predhodnog karcinoma, u međuvremenu je naučila da prepoznaje šta se dešava.

„Opet sam otišla kod svog hirurga, i ispostavilo se da je taj put sve bilo i agresivnije nego prethodni.

Iako se često može čuti da ‘rak ne boli’, osetila sam bol.

Prvi put, nije me bolelo ništa, i tumor je bio na mestu na kojem ga je bilo nemoguće napipati, nisam mogla da ga napipam ni ja, ni lekar, ginekolog, manuelnim pregledom.

Drugi put, bolelo je, i dojka je počela da raste. Posle urađene dijagnostike, lečena sam ponovo na Institutu za onkologiju.

Urađena je operacija, i pošto je tumor ‘uhvaćen’ na vreme, dobila sam samo zračenje, i promenjena mi je hormonska terapija, i zbog vrste tumora, uključena mi je i biološka terapija, koja se danas, nakon pozitivnog mišljenja lekarskog konzilijuma, dobija o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.“

„Prvi put, operisana sam u maju 2005. godine, a zatim i u novembru 2007, prošla sam kompletno lečenje, išla na kontrole na tri meseca, pa na šest meseci, i sad sam već u redovnoj proceduri, na godinu dana, uz preporuku, naravno, da ukoliko primetim ili osetim bilo šta, mogu i ranije da se javim svom lekaru.“

„Plakala sam samo jednom“

Pitam Jasminu da li se plašila, i ova snažna, vedra žena nasmeši se i kaže – „jesam“.

Kad sam dobila dijagnozu, uplašila sam se jako. Nisam se pitala zašto se to baš meni desilo, jer sam već pored majke u tom periodu, dok sam se oko nje brinula, čitala o tome, i bila svesna da možda postoji i taj nasledni rizik.

Ali, bez obzira na to, nije vam svejedno kad vam kažu da imate rak, da su i tri žlezde pozitivne na maligne ćelije, da ćete posle operacije imati i zračenja i hemioterapiju. Moram da kažem da meni ta operacija nije bila neki problem, čak ni zračenje, ali… hemioterapija… To je valjda kod svih žena tako, teško je, gubite osećaj ženstvenosti, pre svega zbog kose… U tom momentu vi se branite time ‘jao, otpašće mi kosa, pa šta ću, pa kako ću’, brinete se zbog gubitka kose, da ne biste morali da se suočite sa strahom od bolesti. I strahom od smrti.

A ne razmišljate o tome da kosa po završetku terapije počne ponovo da raste, da se posle šest meseci ili godinu dana često čak i ne primeti da ste ikada izgubili kosu i da ste lečeni od raka“, kaže Jasmina Lukić.

Deluje tako postojano i mirno kad priča o karcinomu koji je pobedila dvaput, da ne mogu da je zamislim kako plače, pitam da li je plakala. Smeši se opet, kaže – „jesam“.

Kad sam dobila dijagnozu, plakala sam, prešla sam u park prekoputa Instituta, koji tad nije bio tako sređen kao sad, i počela da plačemOsetila sam doslovno da snaga izlazi iz mene, a onda sam pomislila na svoje sinove, mlađi je u to vreme imao 8, 9 godina, stariji 12, 13, za mene su bili mali, i u tom momentu pomislila sam da njima majka treba. I da ja ne mogu bez njih, i počeo je u meni neki… unutrašnji dijalog koji je prekinuo suze. Zapitala sam se šta ja hoću, šta želim, i rekla sam sebi da želim da budem zdrava. I snaga za koju sam mislila da me je napustila počela je da se vraća.

Tada sam rekla sebi da gde ima leka, ima i veka i odlučila da prihvatim sve terapije koje mi lekari odrede, samo da ozdravim, da budem sa svojom decom, da mogu da se radujem njihovoj sreći i da budem tu da ih podržim kad im je teško.

Prihvatanje bolesti

Zaista sam prihvatila sve što su mi lekari savetovali i nisam koristila nikakve alternativne metode lečenja. I u svom okruženju sam imala druge lekare koji slično razmišljaju i koji su mi rekli da ako želim da probam bilo šta od alternativnih metoda, to mogu da radim tek nakon završenog konvencionalnog lečenja. Samim tim, ja sam prihvatila svoju bolest.“

Jasmina napominje da drastične promene u načinu ishrane mogu biti naročito opasne kad su u pitanju hormon-zavisni tipovi raka dojke, jer makrobiotika recimo, ponekad može da izazove hormonski disbalans koji može i dodatno da pogorša stanje.

„Samo treba da bude izbalansiran unos voća, povrća i mesa, i sve namirnice treba da budu podjednako zastupljene, da imate tri obroka i dve užine… Jedino što sam koristila, ali i to na preporuku lekara, to su bili vitamini, vitamin C i cink koji podižu imunitet, magnezijum protiv grčeva u mišićima i ništa dalje od toga. Potpuno normalno sam uzimala hranu, kombinovala različite vrste povrća i voća, kako sam kad mogla, snalazila sam se“, priča Jasmina.

Pošto su u njenom slučaju sam tumor, a samim tim i zračenje, bili na specifičnom mestu, preporučeno joj je da posetim Savetovalište koje radi u okviru Instituta za onkologiju, da bi dobila sve instrukcije vezane za dalje lečenje.

Jasmina kaže da se hranila po šemi koju je dobila u Službi za edukaciju i rehabilitaciju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, koju pacijenti zovu „savetovalište“.

Pacijenti koji se leče na Institutu sa svojim „kartončićem“, kako ga zove Jasmina, na kojem je broj istorije bolesti, odu u Službu i zakažu termin.

Pacijentkinje koji se leče na drugim klinikama, mogu da uzmu uput od svog lekara opšte prakse za Institut za onkologiju, za savetovalište, odnosno tu službu, i onda uz uput zakažu termin i mogu dobiti savete od stručnjaka koji tamo rade.

Obolelima su na raspolaganju saveti psihologa, nutricionista, defektologa a po potrebi se uključuju i onkolozi. 

„Meni je to puno značilo, mnogo toga sam naučila, i to što sam naučila, primenjivala sam kad sam osnovala prvo udruženje u Beogradu, ‘Budimo zajedno’, koje sam vodila sedam godina. U tom udruženju, pruža se psihološka podrška ženama koje dobiju dijagnozu. To može da bude… Znate, kad dobiju takvu dijagnozu, žene su često potpuno zbunjene, i onda kad vide u Udruženju žene koje su sve to prošle, izlečile se, i danas se druže, smeju, to im da neko ohrabrenje. Vrati im nadu. Pokaže im da nije sve izgubljeno.

Jasmina je lokalno, beogradsko udruženje „Budimo zajedno“ osnovala pet godina nakon prvog lečenja. Ranije je postojalo udruženje u Beogradu, ali je ugašeno negde 2005. godine, i ona kaže da je prolazeći kroz sve to počela da razmišlja o tome koliko je iskustvena i psihološka podrška važna, ali, i o još nečemu – šta bi moglo da se uradi da se žene stimulišu da idu na preventivne preglede.

Jako, jako je važno da se ne beži od mogućnosti koje pruža savremena dijagnostika.

„Iako se svašta može čuti i pročitati, NIJE OPASNO ići na mamografiju“, poručuje Jasmina.

Opasno je izbegavati preglede koji mogu da vam sačuvaju živu glavu.

Dosadašnje statistike kažu da je rak dojke otkriven u fazi kada je veličine do deset milimetara praktično izlečiv, odnosno desetogodišnje preživljavanje je 95 odsto, a „zlatni standard“ dijagnostike oboljenja dojke – mamografija, pregled koji jedini može da vidi „prapočetak“ karcinoma.

Ova vrsta pregleda se obavlja rutinski, prvi put sa 40 godina života, i predstavlja ličnu kartu tkiva dojke, a filmove je neophodno pažljivo čuvati zbog budućeg poređenja.

Zračenje tokom mamografije, o kojem se mnogo priča, je minimalno, ekvivalentno zračenju kojem ste izloženo tokom jednog prekookeanskog leta avionom.

Ne biste odbili put u Njujork zbog zračenja, zar ne?

Šta ako mi nešto nađu

„To je jedna strana priče, taj neosnovani strah od zračenja, a druga strana je onaj ‘šta ako mi nešto nađu’ strah. Znate, kod nas je žena stub porodice, i žene se boje šta će se desiti sa kućom i porodicom ako one oboleŽene nisu navikle da umeju da kažu svojim najbližima ‘ja sam se sad razbolela, čeka me lečenje, biće sve dobro, ali treba mi podrška na putu ka izlečenju’. Ovo je još izraženije u unutrašnjosti, nego u većim gradovima. Onda, boje se hemioterapije i gubitka kose jer znaju da će ih okolina sažaljevati.

A bolesnim ženama sažaljenje ne pomaže. Ono što im pomaže je konkretna pomoć, oko nekih svakodnevnih obaveza, tako da mogu da se posvete lečenju, ali i vedar razgovor, društvo koje neće pričati samo o bolesti ako one to ne žele, neko ko će im pomoći da skrenu misli“, kaže Jasmina.

Ona savetuje ženama obolelim od raka dojke da hemioterapiju i sve ostale preporuke za lečenje, posmatraju prosto kao terapiju koju moraju da prime da bi ozdravile.

I podseća da su šanse da ozdravite mnogo veće ako se problem otkrije na vreme.

„Rana dijagnoza – dobra prognoza“, podseća Jasmina na jedan od slogana za podizanje svesti o važnosti preventivnih pregleda.

Evropa Dona Srbija vredno radi, podržimo ih

Ali, borba protiv raka dojke ne može se voditi „lokalno“. Zato su u decembru 2016. godine dr Stanislava Otašević, Jasmina Lukić, Slavica Simić, Vesna Bondžić i dr Maja Gulan osnovale Srpski forum protiv raka dojke – Evropa Dona Srbija, organizaciju koja je svega nekoliko meseci kasnije, u martu 2017. postala deo evropske koalicije protiv raka dojke, nezavisne, neprofitne organizacije Europa Donna.

Evropa Dona Srbija, sa lokalnim udruženjima koja su deo njeni članovi – Ženskim centrom „Milica“ iz Vrnjačke Banje, Savetovalištem za žene obolele od raka dojke „Jefimija“ iz Užica, Centrom za promociju zdravlja žena – Beograd i Društvom žena sa rakom dojke „Biser“ iz Niša – neumorno radi na podizanju svesti o važnosti preventivnih pregleda, o odazivanju na organizovane skrininge, ali i na poboljšanju uslova i dostupnosti savremenih metoda lečenja ove bolesti.

Kad se rak dojke otkrije u najranijoj fazi bolesti, šanse za izlečenje su veoma velike. Zbog toga je bitno da znate koje preglede treba redovno da sprovodite.

Pročitajte: SVE o preventivnim pregledima

Na inicijativu udruženja Evropa Dona Srbija i njenih članica, Radne grupe za podršku pacijentima Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i Udruženja medikalnih onkologa Srbije, na pozitivnu listu lekova koji se dobijaju o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje 4. 6. 2019. godine stavljen je 31 inovativni lek, između ostalog i jedan za lečenje metastatskog karcinoma dojke!

A za septembar mesec, Evropa Dona Srbija sprema veliku i važnu sportsku manifestaciju sa ciljem podizanja svesti žena o važnosti preventivnih pregleda.

Prvi put, u Beogradu će 29. 09. 2019. godine biti organizovana Race for the cure – Trka/Šetnja za zdravlje, na Adi Ciganliji.

Prva ovakva manifestacija održana je 1983. godine u Dalasu, u Americi. Od tada, održava se u više od 150 gradova širom sveta, a ove jeseni Beograd će se pridružiti Atini, Bukureštu, Sofiji, Briselu, Lisabonu, Rimu, Gdanjsku, Sankt Petersburgu, Lisabonu… i potvrditi da je deo Evropa i sveta Učestvujte, podržite one kojima je podrška najpotrebnija!

Ova porodično-sportska manifestacija okupiće žene i muškarce, mlade i stare, one koji su se izborili sa kancerom, one koji su tu borbu podržavali, one koji se upravo bore, one koji ih vole i svim srcem žele da ozdrave… Rana dijagnoza, više nade, više istraživanja i više pobednica!

Koliko je važno to što radi Evropa Dona Srbija, koliko je i ova Šetnja za zdravlje koja će biti održana u septembru važna, bolje možete da sagledate ako znate da statistika kaže da se svakog dana u Srbiji dijagnostikuje 13 novih slučajeva, a četiri žene svakoga dana u našoj zemlji umru od ove bolesti.

To bi trebalo da bude dovoljno da vas natera da odvojite malo vremena za sebe i zakažete pregled kod lekara.

A 29. septembra dođite da se prošetate, ili trčite na Adi, podržite one koji biju najvažniju bitku u životu!

Preuzeto sa www.mondo.rs

 

 

 

1 Comment

LEAVE A REPLY

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Registration

Forgotten Password?